Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

37 павано у колевци мило чадо оставивши, и кадь се враши носеки нуне прси Нектара чловеческогь живота , и на^е шили плодь ушробе свое гди пла« че и тужи за сисомь , узима чадо свое кь машернимЪ недрамь, мило грли, сладко люби и сису му дае; Такое мени било кадь самь први путь кь словамъ добродѣтелнога СОКрАТА дошао! О дань радости неизказане и блаженства неизречекогь! И заисшо такова и толика моя радость будуки, моралае кратка биши. Мислїоби у себи, кадь иоіць грчки научимь, коке биты ученіи ѳд мене! лежуЬи у постелю све мїе у усти било Алфа, Вита, Тамма, Делта Епсилонь; спавакки саняломисе не само, као да грчки еавршено чишамь и танѣ и леп. іие него стараць Дима ызговарагаь, него иоіде као дасамь и у грчке алине и широке димлїе обученъ, пробудившисе шолмачїосамь мой санъ на добро; истомъ спремакЛисе да цокемь кь момь даскалу, ал етоти два велика кака из мѳе сшаре школе укоше у куну гонореей; да мрй прежни магистерь зактева самномь рааговоридіиее, и да нама поЬемь не каснеки нити одлажуки^ ерь иначе нимае наложена да ако нужда бу де, силу упошребе; мои обичай нїе б'іо силомь ни сь ирашнїомь велики кака у школу ики: о во з обичай бїо могь мла^єга брата Луке да га свакогь донеделника двоица, иль дошераю ушколу или до вуку. Нїе ми найболѢ било С 3 и по-