Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

38 и лочело міе ерце на зло слушиши; но сь друге стране не обличуюкише моя савесшь да самъ 150 зло учинїо, нити знаюки ідаку од свегъ тогь посла мислити , узмемь мои катихїсись, ошаремга од праа, покеш.ь и докемъ у мою ешару школу. Мои магисгперь, као насмеяваюкисе, пишаме гдисамь юче бїо, придодавши дае онь неідо начуо, но даби радь за веке увѣреніе, од ыене освему пзвесшитисе. Я видим да му смей не иде од орда, и да унѣшу ймаде неідо усилѢна и лукава, но сасвимь шимь познаваюкп мою невиносшь и невидеки ншца че« сабисе плашитн могао , дамь себи дрзновенїе, и исамь насмїяваюкисе кажемь сву истину. А онь меии; да знашь Днмитрїе да люди клади кои сшарїе надъ собомь ишаду, из свое главе ншда не валя да починю ни да предузимлю; аколи кадь по несреки у таково искушеніе упадну, валя иыь да* ти познаши да игаь неке посао на добро изики: Дакле да савршено у памшишь колико истину мои речи, толшсо и кад си почео грчки учити, шоке бити еад моя старость 5 ово изрекавши исшомь викнѳ ПОЛОЖИ! Овабиму горка и чемерна формула била кадбп заповедїо кога повалиши. МЕНЕ ПОЛОЖИ! о положилига у носила! Менє боязлива и страшлива, кои кадьби закогь другогь ово грозно изреченіе чу о, ужаснуобисе као да громъ близу мене падне, у дрквдаоби као-даме грозница горесе,