Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

Ови дакле саыци у прво време шолихо сиромаси, кадсу постали силни и богати, неимаюки никаква посла, почелису свакояко живиши, сь временемъ находилисусе мудри Цари колико у Цариграду толико и у другимь царствамъ, кои видеки дасу ови добри сшарци са сеймъ изишли изъ свои предѣла, и почели прошивъ свога званїя и дужности живиши, хотелису и на боли путь мешнуши, но наодилисусе тнима у неволи. Кое читао росс'шску їсшорїу, могаое познати колику а старостъ имао премудри и велики Царь ПЕТАрЬ за у малиши у сво'мь царешву множество манастира и сагааца; узеоим з сва села и имѣнія, и оне кое з бїо принукень за време осшавити, ыешнуо з у боли поредакь у подчинѣнїе и под регулу: и за не нродужавашя од векь беседу, іцаеу у прво време били монаси, іцаеу сь временомь постали, іцалибн валяло дасу, моглисше ласно познати, а іцаеу данась у наше време, нїе потреба говорити, сви видимо; ешо видите оца Н: из манастира Ы: из фрушке горе, кои з од први и найимуки манастира у Срему, нѢговь игумань послаогае кмени, и пишеми молекиме да му допустимъ просити милостиню по Банату, заклинюкисе да другда неима заіцо купити соли, являми да знда едну качару и молиме саборно да я будемъ качари ктиторъ, ерь имь стое бурадь и каце на полю. Такоми