Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

бо Такоми Хр ’ісша Спасителя срамота целогъ србскогь рода, люди здрави читави, ни слепи, ни роми, ни сакашн, ишаюї.и прекрасне груншове, сь коимаби многе фамїлїе изобилно могле живишв, данакь І|ару плаї.аю^и дечицу свою ранепи и убогимъ помажуЬи; калупери сами без прошнѣ немогу живиши како з калуіїерь мора биши просяхь: обараю, зидаю, праве поправляю за све шо валя да просе, ша и други люди зидаю и праве, али нелросе! а од когаЬе просити? Од родителя обременї>ни сь фамилїама! од удовице коясе стара хакої.е кЪери свое удомити! а ко проси? монахъ, саманъ , коисе свега у свешу одрекао, и нейша низаіцо друго старатисе кромЂ за заиш свои трбу, ко проси? чловекь србинь! себе тако похудити и бЂднимь прося'коыь учкнишн! Покоръ и срамота србскомь имену! баремь нексе одрече овогъ поідекогь имена, нексе како другоячїе зозе; и нека не срамоши родъ свой. Садъ сами по души предъ праведнимь судїомь Богомъ, коиѣе насъ све судиши, разсудите, не были- боло било да таки калуфера нейма на свету? Небили болї> било на манастирске грумтове, факилїе населити, а манастире у школе, у оспишале, и у воспишалиіца сироте народвБ деце преобратишн? О свеаюгуКи боже даюѣи Царе свешу,'подай