Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

светь и светскє ствари, него мїрски люди, и іцоз йодъ найгоре, неправедно иіде и тражи; тукъ трудъ, зной и муку без сваке сраыоте желеіи и иідуКи, я ше непипгамь ели онь монахъ-, ни ели онь добри старацъ, него ели достоянъ поіденимь човекомь називатисе? пагапгишли иоіде ідаси одсудїо лекару и шерзїи? можешли садъ разумеши, іда я м исламъ гоеореки, дасусе сами калуКери давно и предавно изшребили? Архїм: Господине на мою душу иліаше право, божїя истина оз ваши уста беседи, камо сре^а да сви Архіереи тако шисле! Ябисе нама оженїо. Еп: тако, тако мой Архїмандрите и ябите совЪшовао; врь какваси ши тѣла и пемеши ако желинъь добра своїой души, или валя да се оженишь или дасе дашь ушкопиши, иначе нїе файде од тебе, шебе богъ нїе за дѣвство ни за калукерство створїо. Архїкан дритъ чуюки речь десе да ушкопиши, загрозисе и затресе као дага грозница спопадне, пакъ одговори крстеЬгсе; богъ самномь господине! волїоби да мисе уши одрєжу, него да ме ушкопе: на ове речи Архїмандритове, кое з сь такимъ смѣшнимь намргокенимь и као уплашенимь образомъ изреяао учинисе едань обіценародни смей: господари, госпоке, локаи, слуге, свесе то почне еднимь грломь смїати, а іцое иоіць найсмешнїе било; Яня гркь седеки башъ до гааленице, у исто Ереме почео біо пиши, имаюѣи пуна усша