Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

іцамуе полезно, ідали н'іе; позна^е едань путь познаніи, ако и касно: Самомъ з времену богь дао, да све открїе и истину да покаже ! Ко сь навалицомь ради да све у едань путь учини, многократь поквари: оно іцосе неможе сасвимь измениши, валя поправляши и поболшаваши: како едань путь Народъ рекне наідосу калуГери? ІІ^оІіе намъ? Тутїе шнима, а догодь и Народъ оће валя и пгрпити; ІТТо ми мѳжемо, ово з; мїрске Свеіденике у манасшире силомъ него нити } не допудаты нипоідо дасе млади люди калу^ере, мало'кесе ко после двадесеть година покалу^еряши кадь себе позна, а навласшито кадь сазна ідае Монахъ, ідалнсе од нѣга изискуе: они коиеусе у овому чину нашли, валя да добро гледаю еріеду ошвешь Богу дати дане прїмаю у свой чинъ оне кои шу траже прибѣжите лѣности и спаваня: ко жели Монахомъ посшати валя дае савршена возраста, пон$ена и непорочна житія, или дае науци сасвимь предать или какавь занать полезань да зна, и дае вредань не само себе сама препишаваши, но идругима помоги. ОВЕ МОЕ руКЕ (говори сосудъ изабрани) ДІЗЛАЛЕСУ НЕ САМО ЗА МОЕ ПрЕПИТАНІЕ НЕГО Н ЗА ОНЕ КОИСу САМНОМЪ БИЛИ. На ови начинъ имаіемо манѣ Монаха, но іцои буде би^е на ползу обіцесшву, на основанїе братїе свое, и заслужите честь и любовь народа свога: при концу и оаое