Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

—— 73 нашегь дувана бїо. Немогусе начудиши каквое не постоянство чловеческогь срца а наипаче у младости, овиши ые нови пришелаць узше сасвимь на свою руку и преоблада, почнеми казиваши за фрутку гору у срему, за множество ыанастира и калуфера а навластишо увЂриме да у фрушкой гори иыа таки долина и пеіцера, да се човекь може саириши у нима, да га никадь яико живь не наФе, и не само дасе може посветиши него да може и чудотворацъ постати. А да исповѣдамь сву правилу , мое самолюбіе менїе шушкало кадь кадь у уши, да мени моя мука неФе залуду осшаша, но кадсе посвешимь даФу чинити чудеса, кажеми йоіце мой Т-ОША да се находи у Фрушкой гори иоідь едань пусшиникь, къ коему из далека долазе люди да имь чини чудеса, и да нема дна кадь онь неучини по кое чудо- Нїесе друго заме хошело, ово мїе досша било даме подь боде и упали; иоіць едань пусшиникь ? Кои чини чудеса? Па іца я чекамь овде? Сваки минуть чинїомисе година, крила самь желїо : дань з бїо субоша, почетакь месеца Іунїа кад самь ови глась добїо. При исшомь моме майстору и торговцу бїо з иоіць едань момакь из Чакова, именемъ НІКА ПуТИНЬ , две или три године старїи од мене, мой комшїа сь коимь самь за едно у школу ходїо, ови после ручка бїо з на шавану за разбїяти памукь. Я нама отрчимь кь нї>му, и доЕ 5 несемъ