Живот Дра Јована Суботића 1

мало оветшала капа на глави означавали су више каковог сеоског трговчића из Срема, него каквог младог племића маћарског или каквог гро Фића детића. ПроФесори иочпњу испитпвање са другим првим емпненспма Мађарима, којп се од.тиковаше мађарском бахатошћу илп арпстократским држањем, атилом, лакираним чизмама и всликпх жвркова мамузама. „Valde beue dixit!“ „Praestanter (iix.it!“ „Praeclare dixit!“ 3 ) следовало je једно за другим, како је којп одговорпо. Сви су одговарали добро, али је ипак један јојп мало бо.не, атрећп и још боље. После две три недеље смилује се проФесор исторнје, Рајзингер, те прозове и попина Сремца, да говорп. Дпгне се дугачкп ћурак од тифтн. 4 ) Шубара наравио нпјс била на глави у школи, и толико већма просије лепо, као кармин румеио лице кардовачког првог емпнента. Други су сви имали јаче вредности спољашње: али лпца тако чиста, здрава, интелигентна не бејаше међу њима. Карловачки првп еминент устане, почне говоритп, и говорио је скоро нун сат, бистро, потпуно, и са свпм разумљиво. ПроФесор ћути, а ученИк говори. На лицу онога показивало се јасно, да га тај говор првгјатно занима, ана лицима саучеиика све је више и више расло чућење. На једаред проговори проФесор : „Sedeat! Insig-niter dixit!“ 5 ) Ово „инсигнитер “ порази све такмаце, и пресуди младом саученику прво место признањем целе класе. Овај проФесор сигурио да је казао то другим учитељима, какав је одговор добио; јер набрзо npoзову и други карловачког првог еминента.

3 ) лат. „Врл& добро је рекао, особито, изврсно!“ В еигд. tnfts. нека врста сомота. •) лат. „Нека еедие (седите!)! Одлично је рекао!“

127

Сегедин