Живот Дра Јована Суботића 1

Успех је бпо једнак. Парочито је алгебра стадно потукла све такмаце; јер алгебра је била нај јача страна Карловчаннна. а најслабија код свих других. Ти се сећаш још пз Карловаца, да-сам се у матемади код проФесора Пазпћа одлпковао. А сад ми допустп. да тп кажем прилику, којом су се моји саученнци у Сегедпну о томе уверпли. Било је у другој годпнп. кад се предавала геометрпја. Сат је бпо после подне. Ја добро ручао, код мога газде, пок. Гавре Лаушсвпћа. којп је био полицајмајстер у Сегедину и врло добру трпезу имао, као п сви други магпстратлпје онога времена. Лето је било: врућина у школи ужасна. Као сињи камен село мп иешто на мозак у глави. Заспао бих, ма се никад и не пробудпо. Али у проФесора био је рђав опет 6 ) обпчај. Предају скоро чптав сат, па онда викну поштјвшде мене. да кажем све укратко, што су онп опширно разлагали. Не смем дакле да засштм. Јер прије бих дао главу, него да погазим образ, па да не знам потпуно, кад би ме прозвао. Борио сам се са саном п.борио. Али сан је бпо барем у стародревно доба бог. а ко ће се с богом рватп. Савлада ме сан, и нестаде мп пзпред очију и катедре, п проФ.ее.ора, п табле, на којој је показивао. Нисам морао задремати ип дуже од мннута, два. Наједаред тргнем се. Школа ћути као да су сви ћаци иомрли. ПроФесор стоји код табле и ппта ове: ~lTbi erravi?“ Сви ћуте као водом заливени. Сад он избечи очи на мене: „No, domiue Snbbotics, übi erravi ?“ 7 ) A jao, у зао час ! Ta ја сам био засиао, кад не знам нп шта је радио, ии је ли погрешио! Еј болан.

°) нечитка реч у ркп.; могла би се читати и ошеи. 7 ) лат. „Но, господнне Суботићу, где еам погрешио?“

128

Сегедин