Живот Дра Јована Суботића 1

позива не осећаш, а ти не пди у кадуђере. Ја не бих рад. да што учиниш менп за љубав. или на моје речи, па да се после покајеш, и мене проклињешЈ Разиђемо се. да ја још јурпджчку праксу пређем, и никад се више нисмо видели. Ја се одважим за грађански жпвот, а он нафршпко умре. Душа му се у рају населила ! Сад видим да је честит човек био. И са овим свршујем мој школски живот. Овај сам вам написао, да впдпте младост нашег народа: јер мање впше то је слика пз жпвота свију младих људп пз нашег народа, који су се давали на пут наука, Тако су живели код куће, то им је живот на школама, то деловање на пољу књпге. Цело је, како се види. једна чпста, права пдила!

152

Пепгта