Живот Дра Јована Суботића 1

стр. 31. наиомена 4. тачније: Ајакс је грчки јунак у Тројанском Рату. стр. 35. Први воз прошао норед Пеште 1842. год. стр. 41. На Карловачком Сабору 1864 65. установљено је, а познатим кр. Рескриптом од 10. авг. 1868. год. иотврђено је, да на упражњену парохију конзнеторпја расппсује стечај и испитује молбенице компетената, па међу онпма, који жмају потребну квалиФикацију, црквена скушнтина пред изаслаником конзисторије бира; који кандидат добпје две трећине гласова, онога конзисторија треба да потврди, иначе конзисторија именује једнога од оних који су добшш највпше гласова. На еличан начин се бпра и протопрезвптер. стр. 42. У народној прнчи ее казује да Усуд седи у сјајним дворима, у највећем богатству. Свако јутро осване све у мањој кући, и све сиромашнији. Сваку му се ноћ јавља колико се душа родило на свету, аон им дели, према свагдашњем стању, кад дукате, кад еребрњаке, и најзад, кад и он трећи дан постане пукп епромашак, џиџе. У који се дан ко роди, онако га Усудп дарива. (впди Вука Ст. Караџића „Српеке нар. приповетке 14 бр. 13). стр. 73. На Карловачком Сабору 1870/71. решено је да ее пошљу неколики богоолови на више науке у Кијев. Поедани бише: Милутин Луми ћ, сада иарох меленачки, .Бубомир Купусаревпћ, сада прота сомборски, Јован Борота, сада прота бечејски; четврти је био Ђура Мургуловић, који се није ни вратио из Русије, него је тамо умро као гимназијеки проФееор. Год. 1872. затворп се Карловачка Богословија, т. ј. те године ннсу више нримани ученпцп у ирви разред, него су само уиисани дотле вођени даље, те су 1874. год. сви довршили богословске науке. Год. 1875. у јесен отворена је опет Богословија.. Ректор је био архпм. Иларион Руварац а прбфесорм Ду.мић и Купусаревпћ, који еу се већ 1873. вратилп из Руеије. Борота је дошао 1874. из Русије, али како оида у Карловцима још не беше места, оде у Задарску Богословију и тек се 1877/8. шк. год. вратио у Карловце. „Магистар Костић“, о којем се овде говорп, то је Милан Костић, потоњи ректор Цетињске Богоеловвје и прота старо-бечејски. (За ове податке треба ми захвалити г. проти Бороти; види и „Трећи извештај о Cpn. Правосл. Богословском Училишту“ за шк. год. 1891/92). стр. 72. „Благодјејаније 11 оеновао је митрополит Стратимировић 1797. год. за издржаваље снромашних ученика, који полазе гимиазију и богоеловију, под именом „Алумнеум". „Конвикт 11 су сачињавали они ђаци, који су плаћали нешто

154

Донуне туначу и поправке