Живот Дра Јована Суботића 1

II

То се већ разуме, успомене из детињства, које пише човек од шездесет годнна, морају битп тамније, нетнмпчније, ту ће п машта већма раецуститж кр-rara; а људи су, особито старији, и онако лако готовп да своје младо доба пдеализују. Тако је п код Суботића све до пештанскога доба; од тада му је казивање поузданије, опширније, п нема поетпзнрања. Оно прво, наравно, треба узети у релативном смислу. Суботић је као писац реалистична природа. Он. п кад уседне на Пегаза, не оставља радо земље пснод ногу. Али опћа људека дрта и овде се није сакрила: прпказивање својега младога доба мора да буде Wahrheit und Dicbtnug-. Шта је побудило Суботпћа да пише автобиограФију, казује он сам на почетку, а и носле на впше места, У првом реду хоћаше да својој породици, нарочито деци, остави епомен. Пђа Савка Суботпћка мп је о том још ово казпвала. Суботнћ је радо причао дсци о евојем животу у детињству и о „зеленим“ Добринцпма. Када се поеле руеко-турског рата син Дејан, којн беше у руској елужбп, враћао у Русију, походио је родптеље. Опет су дошле на ред приче о дедп u мајцп, о сеоском животу, којп је за Суботићеву децу пмао тпм впше дражп, што еу она одрасла у вароши. Тада Дејан, којп већ од 1867. г. живи далеко од својих, п тек ее изретка виђа е њима, замоли оца да то, п још п друго, за-пише, да би могао и он у даљини уживати Отац обећа. Тако је иостала очева автобиограФпја, намењена деци. Овај Факат свакојако заслужује пажњу, јер у многом иогледу даје карактер овом Суботићеву делу: тпм можемо објаенитп, пре свега, Фамилијарни, више пута поучни тон u улажење у сптнпце које могу пнтересоватп само чланове noродице. Можда се и тим може тумачити елабоет Суботпћева, да се тако много бави својом личношћу u да толпко иетиче своје подобностп. Али неиа сумње да је Суботић одма, чјјвг је ухватио мисао да пише автобиограФију, мислио и на њено објављивање. Он је дакле хтео да она буде п књижевно дело. Како иначе да се разумеју одма аа почетку (стр. 5.) ове његове речи: „Најбоље ће мојп чптатељи дознати u оценити појање нашсга свештенога пријате®а“, или доцнпје (стр. 54 ): „Ко јс пак била попадшја Оара, то ко је чуо, знаде, а ко није чуо, може чути ако дотично иоглавје ушчпта‘С 0 времену писања знамо ово. У ирвом делу автобнограФије Суботић је иазначио кад је коју главу ииеао. Приа u шеста глава пиеане оу меееца јуна 1880. у Загребу; друга и трећч идуће године у мају у Осеку, четврта исте годиие У јуиу у Бадеиу, пета исте годиие и месеца у Осеку. И све оотале еу писане у Осеку, и то, еедма пете, 1881. год., јуна, осма 1882. у новембру, девета исте годпнв, нешто ранпје