Живот Дра Јована Суботића 1

Место Грге појави се на послетку на вратих учитељ Илија, правп, правцати. Сваки је отреппо од онога, што ће да дође. Учптељ метне наочари на нос, погледи мрко по свом полумртвом стаду у св. Сави, па онда растворп усне. Како нпје имао бркова, впдело се свако мицање усана му. Пружи руку к шибици. Јао наопако, сад ће бити, што ће битп! Међутим узме учптељ место шибпце своју Библију и проговори; „Молптву!“ Е, то је из другог гдаса! Громогласно зазуји у школп: „Во имја оца!“ Што је ко добио у корову, то му је била каштига: мир се у Европи, хоћу рећп у школи, не наруши. А Грга, кад је чуо молитву, дошука се полагано у школу. Међутим, само је то штета, што не бејаше ту ФОтограФа, да му скине ону атитпду, i 9) коју је том приликом приказивао. Овај учптељ Илија казао би впше пута матери свога ученика: „Госпођа-пошо, ово вам дете има фину кожицу на мозгу; ово ће вам се дете добро учити. Само да вам буде жив и здрав.“ Колико је било спонтанеитета 20 ) у овој изјави, колико ли се мора отписати на рачун леппње госпође поше, то се није ни до дан-данас разбистрило: алп је са свим чисто бистро, да је учитељ Илија друге назоре имао о одноптју мозга к интелектуалиим способностнма човека. Код њега је све зависило, од оне кожице, у коју је мозак завијен; ако је ова била танка, добро је, а ако се ова зажу.љила, онда нема те шибице, која би азбуку у тај мозак утерала. На сваки начин интересантна ствар за Физиолеге. Не зиам имају ли онп овај назор у хисторији своје знаности забележен, или немају. Ако имају, добиће у учите.љу Илији нов доказ за то, да је овај назор код оних барем учењака постојао, који су да.и ноћ

19 ) Франц. attitude, држање тела (Stellung). 20 ) спонтанеитет, нем.-лат. реч, своја воља, своја побуда.

59

Два учитеља