Живот Дра Јована Суботића 1

Библпју чнтгига; ако немају, бпће нам зацело захвалнп, што им ту празнину у науцп овпм попунисмо, А незаборављени учитељ заиграће и у гробу, што му је ученик име у Физиологију европску увео. Ову сам партпју срећно дакле испунпо, говоpekir о свему другом, само не о оном, чим сам започео. У првим годинама мога живота п немам тп шгшта друго казати, него да сам био згебпца, којој пара нема. Почео сам се патитп јошт на мајчпном недру. Док ме је мати могла дојити, напредовао сам добро; али кад мп мајку прси заболе. буду принуђенп дати ме једној прпјатељпци, која је пмала сина истога доба. Него је моја помајка канда имала впше брпге о свом рођеном спну, а овај је морао имате врло добар апетпт. Следство тога било је, да сам ја мало хране добидао; омршавпо, изгеџавио, тако да сам се после с тешком муком могао опоравитп. Сваки час заковрнуо сам, као да мп је главна задаћа била сиротој мајци сваки час смртнп страх у срце уливати. А она је ту згебицу ипак тако јако, тако топло љубила! А по свој прилици, да [je] том много узрока лежало у начину како су ме држали. Увијали су ме п у Фланел и у кожу, па онда, држалп у врућој соби, у којој је, како сад судим. морало бити иајмање 18 —2O градп топлине. Но добра моја нарав одбије све опасне атаке 2l ) на мој живот. Кад сам отишао од куће, нисам се тако строго држао кућевиог адета, па сам био миого здравији и кочопернији.

S1 ) франц. nttaque, непријатељска навала.

60

Два учнтеља