Живот Дра Јована Суботића 1

Пораниле девојке, Јело, је! Јело, добра девојко 1 Не да ти се чиншш. него си допста чуо, како то саме праве виле псвају! Нли кад пред вече беру иваљско цвеће по пољу, па иевају; Ивањско двеће, Ивањско цвеће, петровско! Па кад се први дан Божића проспу коњаници по селу, све лепши момак од лепшега, у снегобелој кошуљи, ма да је цича зима, а коњи им украшенп леиим ћплимима; један лепши од другог, па терају Ирода пз села! Сватови из оног доба били су сви тако славни, тако сјајнп, као сватовн Чарнојевић-Ива, или сватови којп су ишли по девојку „у Чеђану граду бијеломе!“ Видео сам касније сватове српског књаза Михаила, а и сватове цара Франца Јосипа; ови су били сјајнији. богатији, господскији: али оних чнни не имадоше, као сватови добриначког којег великаша од године 1825 1830. А кад су сахрањивали какву младу девојку, па јој друге носиле барјаке, а мајка за мртвачким сандуком нариче, да срце човеку пукне од жалости у прсима. Па како то звона тужно звоне, па како то деца тужно „Свјати Боже“ поју ! То се тек само могло тако видети и осећати у Добринцих. А кад се носила литија на жита о Маркову Дне! Па кад се сиграсмо шапца у порти код цркве ! Онај првп повлак срца, које још спаваше иа недру прве најиежније младости, које привезиваше ноги крила, да гато пре ухвати издајницу, која пусти пријатељску милу ручицу, и полети тобоже жељом за другом руком, другим билом! Но још најдубље дира човека вече и иоћ.

63

Добриначки живот