Живот Дра Јована Суботића 1

И народне прнповести и гатке често се у те разговоре помешају. Сећам се, да сам се једаред пробудпо, па чувшп неколпко речи, нисам нппошто даље заспатп могао. „Кад ћеш пратп, дијете?“ запптала је моја матп млаћу своју комшпницу, што бејаше дошла код ње да преде. „Ја мислим у други уторак, мајко!“ „А како бп тп прала у уторак?“ заппта матп чудећп се. „А зар не ваља у уторак пратп ?" „Не ваља, да како. Зар ти не знаш ону пеену: Подољкиња загоркињу вмче: „Загоркињо, моја мила друго, „Дођи амо, да у лов идемо, „Да стрељамо по ropu јунаке, „Кога није сачувала мајка, „Од урока п од урезнпка, 9 ) „Уторничког прања и мотања „И бијелог хлеба недељнога.“ „А сад ћу ти једну да прпповедпм, што мп је казпвала кума-Наста“. „Де рецп, мајко, баш ће добро бити да ме иаучиш.“ „Насти је говорпла покојиа Кумрпја, да не ваља у уторак прати. А ако већ мора, а она нека све по кући поизврћа, да ништа не стојп, како се обпчно веша или меће. Наста мораде у уторак пратп и устане баш у поноћи. Вода јој је у великом котлу иа ватри иепрестано врила. Оиа iiajirpe попзвраћа све у кухиљи, па онда стане прати. Ал’ ето ти куцне неко на вратих од кујне. Ко си? запита Наста, и сва јој се кожа најежи од ужаса.

9 ) урезнпк, урезници, на ткању крајеви конаца, који се не могу више откати те пх одсеку. Жене гатају да урезницпма не ваља шптп ништа што се носи на себи (Вук.)

Добрнначки живот