Живот Дра Јована Суботића 1

Отвори, што ме шгташ? добије за одговор. Ајш Наста се ггритајп. Ноге под њом изумрле, грло јој се стегне, да није могла ни речп проговорити. Споља се сад заиује: Отвори, тањиру, али су тањири били извраl.enn. па се ни један не маче с места. Отвори, ступо ! 10 ) Ж ступа је била изврнута, те је остала на свом месту. Сад започне оно споља ређати све стварп редом, но и ове се не макнуше с места. Но бејаше за великим лонцем на полици други, мали, кога Наста иије ип на ум узела. Сад повиче споља: Отвори, лончићу! Нончић скочи са гголице као да је оживео, па ггође управо кујинским вратима. Насту мало кап не удари. Но ипак- се освести, скочи и зграби лончић, те и њега преврне. Сад се чује споља: Захвали оној, која те научи, а тебе би Уторак у том котлу до зоре већ обарио. Наста сирота погаси ватру, оставп корито, па брже боље у постељу. Ж онда је било све мирно.“ „Хвалгш те, Боже!“ повиче комшиница и стане се крстити. „Добро те ми казасте. А ја би доиста у уторак прала, па како нисам ништа о том знала, то би ме нагпли обарену, кад би у зору дошли, да видите, шта ради вагпа комшиница.“ Ја се под поњавом згурим, па се преко главе ггокријем, сваки час очекујући, да Уторак на врата шкљоцне и лончић позове да му отвори. Нема те трагедије Шексшгрове, која ће такав ужас у слушатеља и гледатеље бацити, као ова гтроста гатка што ужасава слушатеље, кад се у поноћи казује, а гдеко и полубудан слуша.

10 ) ступа, аван (од дрвета.).

67

Добриначки живот