Живот Дра Јована Суботића 1

Нигде човек не жпвн тако у дослуку u ) са прпродом као на селу. На селу пма пролеће п лето, зима п јесен, гром и бура, ведро јутро п леио веие са свим другп одношај к човеку него у граду: онп еу једно, док у граду човека делп од прпроде и посао, п стан. и растојаље, п начпн жпвота. п ноћне забаве, и уметностп. Ако је слободно рећп : у селу је прпрода пзнета на сто човека дела, пуна, свежа, а у граду добијају људи од ње мале пордије, ауФлауФе, 12 ) п са леда. На селу је жпвот човека дубљи, у граду шпрп. V На селу човек снива, у граду рпнта. Село одгаја песнпка душе, град разума. Погледајмо јабуку на селу, п у граду. У селу даје јабука сенку лладовпту, а на гранама јој се љуља румени плод пун сока п једрине. Врућпна св. Илпје хоће земљу да растворп. Човек у селу, ослобоћен сваких хаљина. које град неоставно иште, легне на простпрку под јабуку. Благи премда топли ветрић растерује му усијане вале око тела, а даје му свеж п чист зрак за дисање. Над главом му се румене дпвпе јабуке, омпљепп плод како АФродите 13 ), тако и праматере Еве. Ои пружп руку. дохвати плод, који најлепше изгледа, и загризе га. Сок, како ra је природа у јабуку улила, проспе му се по устих п зачињава га дивним соком. У граду леже јабуке и по више недеља узабране у затвореиој згради, сунце пх п не впди, благотворни сок, којега из стабла свога добија. пресечен је од њега. Јабука је уетојала, а то све впше.

ll ) турска реч, дбслук, пријатељство, (дост, прнјатељ). 12 ј нем. Anflanf’, врста слаткшна. 13 ) грнкареч Aphrodite (код Латина Venus), богиња љубавм.

Добриначки живот