Живот Дра Јована Суботића 1

ердељска и једна нова, која да се створи пз крајева вЈгашкпх дпјецеза темпшварске и вршачке са седпштем У Лугошу. Пптање ово имало је велпки замашај за српску хпјерархију; ова се одупре својски. Борба је трајала дуго, п свршп се у корпст Романа. Ови добпју своје дијецезе и мптрополију, и Шагуна постане романским митрополитом. За мога бавњења у Карловцих завладичпли су се: Станковпћ, Рајачић, Платон Атанацковић и Стојковић. 13 ) Станковпћ је био касније митрополптом, Платон епископом новосадским, и радио је као стар човек много за потребе школе и цркве. Стојковић је ступпо као врло знаменита особа на поље наше црквенеповести. Он је био у два пута, на саборима од године 1872. и 1879., изабран знаменитом већином гласова за патргдарха српског; али га цар неусхте никада потврдпти. Ово ти причам зато, да видиш, како често у садашњостп с нама живе људи, којп се касније на површје живота народног, црквеног пли политичног дижу, а ми их гледамо и у њима впдимо само обичне људе. Рајачић је такођер био митрополитом, у његовој особи врати се у нашој црквн наслов патријарха,. као прејамника патријарха пећког. У Карловцпх је живео у оно време Павао гроФ Бранковпћ. Он није ништа видео, п зато је чисто за себе живео. И данас га се сећам како је изгледао. Глава особито значајна, пуна крупних црта, за молера објект неисказано захвалаи. Он је после буне од године 1848. живео у Новом Саду, и тамо је и умро. Сахрањен је код јовановске цркве у порти.

13 ) Овде је Суботић погрешно забележио; Платон се завладичио 1839., Стојковић чак 1853., а он је био у Карловцима ђак од 1828—1834.

77

Еарловци