Живот Дра Јована Суботића 1

Од зиаменитијих људи жпвео је онда у Карјтовцж управитељ гпмназије Јаша Гершпћ. I 4) Човек пун знања, али плашљив као зец. Говорпло ее, да пма написану опширну историју Српског Народа; алп нпсп му смео ни споменути да је изда. „После моје смрти,“ говорио је, „радите с њом што хоГете.“ Бојао се ужасно крптике. Је лп се што нашло после смртж му, то нисам дознао. премда сам био у прпјатељском одношају са његовпм спновцем Пајом Грчићем, који је око стрица био, кад је овај умро, а после је жпвео као адвокат у Вуковару, п са мном се у свим питањима ондашњег нашег полптпчног п народног жпвота потпуно слагао. Није ми знао нпшта казати о томе. И други Гершић, Глиша, управитељ народнпх малих школа у загребачком окружију, становао је п живео у Карловцих. Држали су га з,а врло учена човека; бпо је на гласу као најбољи латпнац, али иије ншпта нити урадио нпти написао. Једаред сам добио код њега опкладу. Жпвео је у прпјатељском одношају са мојим родптељима. Зато је и са мном шалу заметнуо. И ја сам се држао за неког јаког латпнца. Једанпут сам био код њега. „Знапт ли ти латински?“ „Знам!“ „А знаш ли баш сваку реч? „Не знам баш сваку реч, али знам прилпчно! „А је л’ ти позната реч „fatam?““ „Јест.“ „Па откуд долази?“ Ја се мало станем мислити п сетим се. Но пре него што ја кажем, он употреби моје ћутање да што проФитира, јер помисли, да ја ћутпм што не знам. „Чекај да се опкладимо! хоћеш ли ?“

“) Суб. ишие и ГершиК и Грчић.

78

Карловци