Живот Дра Јована Суботића 1

жи.та га је са неколико ненознатпх шпецпја, које је ерФуртеком 23 ) друштву приопћио, те га је својпм п.таиом учинило. Знао је впше стотина пмена за биљке из народнпх уста. То му је бпла мпла наука, те смо п мп ученидп у њој далеко више напредовалп пего ма на којој гпмназпјп Мађарске онога доба. Директор Јаша Гершић у хисторпји, и проФесор Глпша Лазић у ботанидп билп су доиота дике Гимназпје Карловачке. Папротпв пак предавао је Гершпћ латпнску прозодију, а ЈЕазић математику п геометрију тако слабо, да су ученицп својом ревности на некојих местих јачп бплп од учптеља. Спромах дпректор бпо је у прозодпјп тако везан, да се није смео слободно мицати; а код Пазића бпло је случајева, где јеједан и другп бистријег ума ученпк боље пзлазио на крај са задаћама, него учитељ. Ово се не бележи, да буде овим заслужним мужевима на замерку; они су се трудилп доиста и у овој струцп поштено. Али нису билп тако приправљенп, а том је крива школа, у којој су они учплп. У оиште у оно време није било онога бодрога и живахнога духа за учење, као што се касније показао. Био је један учитељ 24 ) на Карловачкој Гимназији, којп никако нпје могаоу сломцима најпростијег впда дотле [да] дотера, да сваког школског сата, кад се учпо рачуп, пе запне тако, да се морао служптп суиђером на место Александровог мача, што је Гордијев чвор 25 ) пресекао.

23 ) На књигама, које је Лазић издао 1836 год., потпиеујесе ои „ученог содружства ботаническог Регенсбургскогт, члент>“ (Новак. Библиогр. бр. 963. 964.) 23 ) на страни је Суб. иоред овога меета нлајвазрм додао „Лукић“ ; заиста је у карловачкој гимназији од 1817 —1853. био проФееор математике Василије Лукић (Програм карл. гимн. 1890 91. Зб ) управо „гордијски чвор“ ; који је, како се прича, био тако вешто завсзан да га нико није могао одрешити; чувао се у Гордију, у Фригији. Алексапдар Велики га је мачем пресекао и тако га одрешно. Стога се гордијским чвором зове свака заплетена ствар која се мора насилпо решити. -Књиге Мат, Срп.“ 1. 6

81

Карловци