Живот Дра Јована Суботића 1

Аха! Знам шта ппта. Ллн како [да] му одговорим. Вал.ало би да му одговорим немачки, алп ие знам. У том стику 2 ') сетим се, како говорп народ, кад хоће да каже, да, или не, не отварајући уста, те дам чути онај неартикулпрани 28 ) глас, који значи; не! Да ме то поразило, можеш мпслити. Најпзображепијји] синдобриначки, па не зна шта је то: Regnef s? лптп зна да каже ону немачку реч, што значи: не! Ово ме побуди, те станем и дан и иоћ, немачке књпге читатп. Не знам како добијем слављене онда кљиге; „Rinaldo Rinaldini, der grosse Bandit.“ 29 ) Затпм д-ођем на „Ferando Ferandiui,“ пто јебиочиними се такав исто јунак; а најпосле наиђем на „ Anthonia dell Biccini,“ која је ове превазилазила. Читао сам чешће до поноћи спрам свећа; а каткад се догодило, да ме је зора код читања застала. Је лп то ваљало или није, то нисам знао; а није нпкога било, да ме види, па да ми каже. Је ли то служило на здравље, нисам ни тога знао, али ми се није никад дало осетити каква незгода. Али то сам постпгао после неког времена, да сам без граматике, •без учитеља, без конверзацпје немачкп тако научио, да сам у другом разреду школску читанку, „Die Entdeckiuig - v. Amerika“ von Chimani, сам за себе и за сву класу преводио, п тако као највећи у немачком језику међ другове стао. Сирото дете! Да је ту било средства, да је било помоћи, да је било тих извора, као што их садашње време нружа, тај би мали Добринчанин за ту годину дана научио и Францески, и енглески, и немачки, п то без муке а с много мање труда а можда п опасности различите врсти. Сад је било место за меие добивено. Нпсам био сретан као неки друговп.

27 ) у тај мах. 28 ) лат.-нем. нерашчлањен, нејасан, неразговетан. 39 ) написао шурак Гетеов : Christian Angust Vulpius (1797.)

83

Карловци