Живот Дра Јована Суботића 1

8б

НаЈзавна је ствар. да је морао учпнптп велпко гпбање глас, да ће шестошколад у почетку течаја орацпју на латпнском језику држатп. Дође дан, п орацпја прасне у дворанп гимназпјалној. Нме оратора постане разговором дана. И самом мптрополпту Стратпмпровпћу буде овај догађај прпјављен. Посде кратког времена прпјавпм се са пемачкпм словом код управптеља; у немачком језпку био сам јачп, п ова беседа добпје од управптеља позитпвну похвалу. Друга ракетла прсне у малпх Карловцих и разнобојне њене звездпце озаре име млађаног словослова 32 ) својом чаробном светлошћу. Међутпм на|е се још један ваљап колега, чинп мп се Мнта Радуловпћ, којп мојпм стопама постушг п на ораторску столпцу стане. II он је, мпслим, немачкп говорпо. Сад дође св. Сте Фан, дан у Карловцих врло свечан: пмен-дан мптрополпта Стратпмпровића. РБега ради увек се славпо у црквн, у Богословпји, у Конвпкту ii Благодјејанију. Сад п Гимназпја ступи напрво. Ја сам саставпо српско слово за тај дан; ово буде одобрено. Мптрополпт није дошао, из ког узрока, не знам; алп се скупп слушатеља више него икад. Младостн, младости, чудие имаш боје, гласе и осећаје! У стању сп младога човека дигнути у богове, отворитп му врата самога света светлости п раја од мириеа. Тај дан п ја сам бпо у рају п у вишем свету. Што сам дао, било је, да како, мало; а што сам добпо, чини ми се, више свега лепо п дпчно. Чујем за моји леђи, где један другом тихо проговорп: „Да је мој син, дао бп га у злато оковатп!“

82 ) дрквено-слов. реч, беседник, говорник.

Карловдв;