Живот Дра Јована Суботића 2

који је могао ма на тпм вагонпма не баш прве к.тасе Праг за собом угледатп. В.так недирнут оде, и сутра дан рано ујутрууђе војска без шума п впке у град. Пословп пођу својпм обичнпм редом. После чујем, да је на барпкадама био господин Бакунпн и господпн Зах. 19 ) Но тај или други дан дође адјутант генерала Дошена п нашој дружинп, и позове нас да пођемо кући. јер су околности такове. да заповеднпштво војнпчко пе може за нашу лпчну спгурност добра стајатп. Мп разумемо таки, шта у тој Формулн лежи, те се у вечер кренемо гвозденпм путем у Пардубпц. Ту смо мислплп ноћпти, па сутра дан даље. Арх. ГруЈић II ја билп смо уједном вагону. Код Пардубида застанемо проту Стаматовића. Ту нас дочека п један Пех. кога ШаФарпк као председнпк конгреса бејаше послао, да нам каже, да се ја као секретар секцпје југославенске вратим натраг, да мп тамо конФеренцију свих секцпја држимо н сву радњу конреса у ред ставимо. Те тако се ја сутра дан вратпм у Праг п представим ШаФарпку. Ту сам био скоро трп недеље дана. али од послова не бејаше нп говора: шта је том на путу стајало, то нпсам знао, но држим, да је 6no-°i одсуство Пољака узрок тому, којп се бејаху сви удаљили, као људп, којп зиају шта такове прилике доносе. Један дан до|е к менп изаслапик иолиције, донесе мп мој нутпп лист потписаи сасвпм у реду, п јавп ми, да ;јс престао разлог, због којег сам се бавпо у Прагу, и да ми желм срећан пут и срећаи повратак у домовипу.

19 ) Доцније генерал у српској војеци. -°) место „био“ у ркп. стоји „еметало“, а испред ове ретп иревучсно је „много“ ; Суб. је јамачно упрвп мах хтео да каже, да је много сметало то што су Пољацп отншли, па је носле окренуо мисао овако како је штампано, алн није све поправио према томе.

94

Покрет