Живот Дра Јована Суботића 2

Сутра дан нађе ме вече у Бечу. Мислио сам бити у Бечу два-три дана, па нађем за јеФтиније да одседнем у хотелу „zur Nordbahn. “ Тако и учиним. Тај је хотел био на крају лепе улице „Јегерцајле". далеко од унутарњег града, управо од славјанске каФане, која је у улици „Тухлаубен“ била. Ту су се сви Славени скупљалп. Наравно да сам и ја одмах тамо отишао. Други трећи ли дан после подне дођу ми два пријатеља пз Пеште, и кажу мп, да су ми мојп људи из Пеште поручилп, да из Беча никако не идем Дунавом преко Мађарске, него да отидем иним путем „во своја си“, јер да је др. Т>. Стојаковић ухваћеп и под преки суд стављен био, а сад је испод тог суда жзузет, али да је још у затвору, а сад да и мене чекају, иа да нас обојицу као издајице суде. Већ су наредбе издане. да ме код Тебена 21 ) пна свакој другој штацијп паробродској дочекају, и ibi ubr ž ) ухвате, те под сигурном пратњом у Пешту допрате. Др. Стојаковић бејаше из Прага пре отшиао, него што је био изгред онај и бомбардирање. Он је имао свога прпватног посла као адвокат у Пешти, па је тога радп неколико дана пре отишао него што смо мислили, да ће се комерс 23 ) свршити. Ја сам му онда казао искрено, како ја мислим, да то неће добро бити, и да у том лежи за њега велика опасност. Стојаковић је био човек закоиа и законских прописа. Он није ту ничега видео, што би га теретило. Но ја му на то приметим, да и ја држим, да му по закону не могу нншта, али да у оваково време закони ћуте, нак често и чиста самовоља на место закона стане.

21 ) Theben, Deveny, меето на граници, где улази Дунав у Угарску. --) лат. где било. 2:Ј ) Франц. еастапак, гозба.

95

Покрет