Живот Дра Јована Суботића 2

Кажу ми неки ОФицири, да ћу најпре до бана доћи, ако одем у Вараждин. Ту је банов ослонац: отуда добива он све своје потребе, храну и муницију. тамо је генерал Бенко, човек врло честит. Он ће ми најбоље извесно казати, где се бан находи, и онда могу његовим трагом најбоље и најбрже к њему отићи. Похитам и дођем у Вараждпн. Одем генералу Бенко. Генерал Бенко био је одлична појава. Први поглед на њега уливао је сваком пуно поверење к њему. Приме ме љубезно, и кад му пскажем ко сам, шта сам и шта хоћу, почне мп говоритп. „Драги господине, да сте само пре мало дана овамо дошлп, ја бих вас лако к бану прислао. Али данас се већ впше не може к њему [н]икако. Ми смо неке транспорте брашна њему послали, пак ево баш сада добио сам пријаву, да су мађарски хонведи те ухватили п заузелп. Јављају ми, да је комуникација са баном прекинута, и морамо тек разбирати, како да се с њим у додир ставимо.“ Ја га запитам, мислп ли он, да ће се та комуникација што брже дати отворити, и када? На које ми он одговори, да мп у тај час ништа казати не може, него да му дођем сутра дан, па ће ми казати, ако што ближе дозна. Останем ту ноћ у Вараждину. Но без успеха. Гласови, које сам сутра дан од генерала добио, били су још мање угодни, него ови; улазак банов у Мађарску покаже се као појав каквог метеора; није бпло казати, хоће ли бан даље у Мађарску, или натраг у Словонију, или другим којим путем на другу страну. Ту ми сад друго не остане него узети, да ми је мисија к бану беспредметном постала. Наумим дакле отићи у Беч, и тим наступити другу мисију, која ми је од патријарха назначена била; а хоће ли Кушевић поћи к бану, и хоће ли моћи доћи до бана и када, то ће они најбоље знати п наредити.

117

Покрет