Живот Дра Јована Суботића 2

Окренем дакле кола к Петавп, а оданде жељезннцом дођем у Беч, и станпм се у хотеду „к днвљем човеку 11 , где је био п барун Кулмер. Адп кога нађем још ту на највећу моју радост? Ђорђа Стојаковића, који бејаше равно пз гроба устао. Казивао сам вам, како је у Пештп прошао, кад је из Прага онамо отишао био. После сам се састао са његовпм старим оцем Гавром Јегарцем, кога бејаше туга и невоља у полу скрхала за милпм п изврснпм овпм својпм сином. Он бејаше дошао к патрпјарху да га молп п преклиље. да гледа, како овога страдалнпка да пзбави. Прпповедао ми је, како је у Будиму и Пештп био, да тамо гледа, да му се син тамнице ослободп. Но коме се год потужио, нашао бјаше ушп глуве; од кога је год помоћп потражпо, налазио је уста нема. Срце ме је болело, кад сам впдео овог старца са класипном српском главом. Гавра Стојаковпћ бпо је права антпка 57 ) у строју главе и у карактеру. Најмање се беше у жпвоту свом навпкао мољакати и мплостп тражити. За такова спна морао је п карактеру свом сплу нанети. Он је мољакао, он је преклпњао, он је п плаћао. Нпје то онај стари Јегарац, који је увек био ако не бег и иаша, а оно барем ага. Па то је нашло одсева п у лпцу и на телу старпне. Он. је, од каки сам га последњи пут впдео био, постао руина. 58 ) У Земуну су му спна п познавалп и знали ценити. Тамо није морао ни молитп, нп преклињатп, нп плакати. Сваки му је дошао у сусрет, сваки му је обећао помоћи, пре него што је то заискао. Особпто се жалпо на еппскопа будимског Платона. Платон је прпјатељскп жпвео са старчевим сином. стајао је у прпјатељском одношају са мађарском владом, и држало се, да може много учпнптп код исте.

В7 ) Франц. antique ; старински, у укусу старих Грка н Римљана б8 ) лат. развалпна.

118

Покрет