Живот Дра Јована Суботића 2

Бзегов синовац био је на допусту, касшзје је као пуковник у младпм још годпнама од неизлепиве болести умро. Илка или Јелка била је одлична млада госпођа. Са лепим, младим телом окопчавала је салонско пзображење, а душом је била сушта чпста безазлена младост. Ко ју је год познавао, уважавао ју је и пмао радо. У тој се обитељи радо бавио п Ђока Стојаковић. И мене су међу своје прпјатеље бројалп. А долазпо је к њима и Коста Богдановпћ. Свакп знаменитнји, старији [и] млађи Србпн долазио је радо у то друштво. А Корнелија Станковића, којп је касније у нашем црквеном појању лепе заслуге стекао, пздржавали су и потпомагали Рпђпчковп, и држалп га као члана своје обитељи. Ту сам дакле бавно се. У оно доба била је велпка полптпчка врева у Бечу, и прпправљала се октобарска катастроФа. Ту сам впше пута са мојпм хрватскпм колегом. баруном Кулмером општпо, који је са своје стране ситуацију у Бечу као нама врло непрпјатну оппсивао, и као птпца на грани стајао, готов у сваком тренутку прнутп и одлететп. Казивао мп је, да нп моје присуство у Бечу ннје покретачима дана угодно; а протпв њему да су позитивно непријатељски удешенп, и да се у каквом неповолшом случају п за сам живот бојати има. Ја сам 5. октобра отпгаао војеном минпетру грофу Латуру у његов биро, да му кажем жеље српске привремене владе у Земуну. Ја дођем, а ађутант мп каже да се претрпим мало, јер су баш код мипистра Мађари, једна депутацпја, која тражи, да се из Баната грОФ Бломберг уклонп, да се проти Србљима оружје употребп, и да ее овим сва спла из руку узме.

120

Покрет