Живот Дра Јована Суботића 2

оружје, Краљ заповедп да га воде у тамницу и сазове веће кнежева да суде кривцу којн је дигао руку иа краља и на оца. Слуге поведу и девојку, али Гојисава му оад докаже, да Вдадислава није ссљачко дето него од Немањића лозе; наиме, њена је мати нриродна кћи Гојисаве и краља Урогаа. А Гојисава је кћи ириморског кнеза .Владимира. Она је своју љубав жртвовала срећи Урошевој, те се тајно склонила н живела међу сељанима, и отхранила Урошево дете; сад је та тајна први пут изашла на видело. Краљ Драгутин на то привидно осуди свога сина на смрт, али га одма и помилује и вснча са Владиславом (или Савком), налазећи у том чину олакшицу за свој грех. Само чисто срце и ведар дух може иалазити радост у радости другога! Срце је умирено, дух је очпшћен: грех је покајаи. Споменик Добрпнцима ту је. Годпне 1845. напншем песму: ~Жвањска ноЛ" у две песме. Ч.овек показује две прпроде, једну земаљску, а другу надземаљску, тако рећи вилииску. Има његових мисли, осећаја и дела, који се очевидно не слажу са његовим земаљским стројем, и силом испитатељу упућује, да зна којим тим начпном отоји у савезу илп додиру са узвишенијим светом, савршенијим створењима. Том додиру даје образ ова иесма. Прва песма иоказује иаш идеал јуначке младости, самога краљевића Душана у првој својој младости, у Ивањској ноћи, ноћи чаробној, пуној чара и природе п народног иесништва, у еутицају сваковрсне милине и дивоте неба и земље, боје.и мириса, душе п срца, како му је бајна вилинска девојчнца сплела венад п на главу му метнула, те се пад њега нагнула те гледала, како му венац доликује, па онда разведе румене уснпце, и запита га гласом, каквим зора младе буди те пастире на ливади: Љубиш ли ме, душо моја? кад заплави на истоку бела зора, кад запева шева из ведра иеба, кад се стану гасити бледи месец и звезде,

15

Пешта