Живот Дра Јована Суботића 2

да ће му доћи у исту ноћ иосле године дана, иољуод га мећу очи, наведе му сан на очи. рашпрп златна крила, нодпгне се к плавом небу п сакрп се у позлаћене облаке. У другој несми показује се прпрода овог додира земаљског надземаљског света. Други је Ивањ-дан дошао, јунак се нод ж.утнм јасеном у горп Шари оиет нашао, месец се ударио с преходницом, а јунаку се чудан санак снева: он је бпо у рајској башти, где дивне впле облакиње проводе век младостп, век пролећа, жпвот љубави и лепоте. Ту нађе јунак девојчпцу, што му је венац у Шарп гори сплела: што је бпла лена мома. то је сада бела вила у иуној слави, Па крплу су јој двоје деце, мушко чедо и девојче. Девојче је мајци равно, Златокосо, златоруко, С’ златни крпли на рамеппх 21 ) Мушко чедо јуиаку је Из образа исечсно. Сад му внла казује тајну додира нзмеђу људи и вила, нзмеђу људског н вилинског света. Њпх доводи у додпр вншн закон, којн се пе да изменитн вољп оннх, који од тих закопа жпвот irpnмају, силе имају. Заједпо живот проводптн не могу ии на земљи нп на облацпх, али нма место и време, кад се II где се могу састатп да заједно векују. Девојче остаје код матере, а мушко чедо иште земља, но оцу је њено 22 ) чедо; али су му дана златпа крплца, знак матерннског порода, да се може дигнутн к материној домовини у об.таке, кад зажели матер впдетн II сестрицу загрлитп. Ово су људп, којн живе у два света, на земљи и више земље; ово су они нзабрапи јуиацп људскн

31 ) У 11. кљ. „Д’l>ла“ стр. 105. етоји овде „иа рамен’ма“. 2 -) т. ј. земљино.

16

Пешта