Живот Дра Јована Суботића 2

хотворенија“, 1838. г, издана, нмала је 1300 претплатника. Ја сам Матидп подносио предлог, да она изда овај епос, и то под условљем, да би она двапут толико добила користп, колпко бп мени хонорара дала. Ајпт она не прими моје понуде. Зашто? то ја не знам. Сад се омишљам, да јеона то из овога резона 55 ) чинила. Држала је, по свој прилици, да ће се књига у овим околностима добро продати, па је мислила, да би грехота било, да она жље, где није сејала. Она је имала управо задаћу, да издаје књиге, које би бпло немогућно списатељу самом на свет издати, и племенпто је, дакле, и њеном задатку сходно, да остави пздавање дела сппсатељу, ком је то могућно и ком то п користп обећава. Ја сам на то сам дело и издао и користп отуд пмао, какваје ретко ком од мојпх колега у оно време у део пала. „Краљ Дечански“ иобудпо беше позорност нашега света у велико; је ли чудо, да је о њему већ год. 1846. рецензпја са велики топови у свет пуштена. Ђорђе Малетић, проФесор на гимназији у Београду, напише на ово моје дело рецензију 56 ) и изда је у особитој књиги, у којој се изјави неповољно. За ову критику казпвалп су ми, да је Мидош Светић, славно познати књижевнику Новом Саду, дозвао Малетића на ручак, те га својски примио и изврсно почастио. Кад буде при крају обед, донесе се једна лепа паштета, а кад се ова раствори, нађе се у њој унутри књига „ Краљ Дечански“. Сад се окрене водити разговор о овом мом делу. Морао је Малетић изјавити домаћину повољно, кад му овај понуди, да ппше критику на тај нови књи-

55 ) Франц. raison, разум, разлог, право. 56 ) Еритическш прегледн наградомт. увРнчаногт. д4ла: „КралБ Дечанскш‘ : , епосв у 8 ићсама. Н. Сад. 1846. стр. 126. на 8«.

37

Пешта