Живот Дра Јована Суботића 2

жевни пропзвод, којп бејаше општу позорноет на себе обратио, бејаше свуда у народу тражена п јако чптана књпга, па још к тому бејаше велпком скупштпном Матиппном прослављен п дукатима позлаћен. Ово ће бпти истпна већ по том, што одговара карактеру нашпх списатеља онога доба у опште. Ако је један наппсао што добро, онда не сме бптп добро нпшта, што је когод другп написао. Ако што стану другп људп хвалитп, онда се њему учинп, као да свп впчу на оно, што је он написао. А затпм ме и то у том уверењу потврђује, што је крптика у Новом Саду штампана, а Малетпћ не бејаше онда у том матерпјалном стању, да је могао пзбацптп онај новац који се на штампу те крптпке пскао. У примедбама к песнп „Трп побратима“ 57 ) ппше:. „Овај увод сачпњавао сам у мом странствовању, у очајавању о мојој будућности године 1847.“ п велп на крају тог увода: „јер ја сам убог, немоћан и нем.“ 0 Малетићу самом пмам вам казати, да смо бпли добри прпјатељи, заједно смо учили на философпјском Факултету у Сегедпну, заједно смо се вежбали у нашем школском друштву у Сегедпну, које бејасмо устројиди нарочито у ту оврху. После десет годпна изиђе ова критика од њега, која је очевидно била на то наперена, да свету покаже, да ја немам о теорпјп епоса нп о епосу нп појма! Још је за нешто код „Краља Дечанског“ занео тај мој друг из младостп. Казао сам, да сам узео за девпзу оно Гетеово: ~Wir liabeu sehon langst einen Sanger gehofft“. Ja сам мпслпо при овом на оне догађа.је, који се ту певају, да су они чекалп певца у опште, а мудра браћа изнесу, да сам ја себе за онога певца држао и прогласио, кога су ти догађајп толпко времена чекали. Prosit! 58 )

б7 ) иије ; него к песми „Сватови 11 . В8 ) лат. prosit ; управо : нека користи ! на здравље! овде додругљиво: да смо живи и здрави !

38

Пешта