Живот Дра Јована Суботића 2

Тако мп се чпнп, да што се тпче народног језпка и духа, тај се нигде неће наћп у оно доба тако скрожђу чист п значајан, као баш у мојим песнама, Како је даље са прозом било, то ћу у доцнпјем добу на свом месту казати; али ова црта мојих песана остала је увек себп верна п стална. Што се правописа [тиче,] то је наравно, да је у борбп о језпку морао битп повучен п овај у борбу и вреву дана. Најпре се мутпо све впше п више правоппс дрквено-славенскп. Најпре су поједпна писмена изостављана. У том је већ Досптпје Обрадовић 1783. год. почео крњпти овај црквени правопис, изоставио је и, а узео Л, а помешао г п ђ, ии i. После год. 1 80GK изашле су неколике басне 71 ) са дђ итђ место И. Затим је године 1802. Атанасије Стојковић, кад је књигу „ ОербскШ Сскретар'l. и у Будиму издао, усудпо се казати, да нам нека ппсмена не требају, али нпје тако учинио. Напротив.је Сава Текелија издао 1802. 72 ) своје „Римлвани у Шпаши“ без z. За њпм је 1804. задро Павле Соларић 73 ) у тај правопис избацпвши г и реФормирајући u. Међутим је и архимандрпт . I укијан Мушицкп ударио на оба јера. Буна је међу списатељима постала општа и жестока, и Сава Меркаило, да их премири, изда своје „Сало дебелога ера либо азбукопротрес“ 74 ) (у Будиму

71 ) „Избранне басне‘ : (Будим, 1800.) Мисли се да је овај избор басана Досжтијевих издао Лукијан Мушицки. 72 ) не 1802. него 1805. године. 73 ) у свом делу „Ново гражданско Землеописаше иерво на Езику Сербскомт>“ (две ~части“, Млеци). 7i ) Вук тумачи овај наслов : „Он је (т. ј. Сава Мркаљ) највећу буну подигао на дебело јер, испорио га и сало му извадио напоље“. „либо“ слов. реч, или.

45

Пешта