Живот Дра Јована Суботића 2

Пајвећп заступник сдавено-српског језпка бпо је пд сппсатеља омиљенп писац романа Милован Видаковић, који је такоћер из Србије 69 ) у наше пределе дошао, али се даље око наших гимназија, новосадске и карловачке, бавпо. На оној првој п проФесоровао је; а на овој другој бавпо се радп својпх пптомаца, који су се на њој учили. И тако се случајем догодило, да је један Србпјанац заступао славенско-српекп језик у нашој књпжевности, а други чпсти народнп. Споменућу овде још. да и Спма Мплутпновпћ Сарајлпја још годпие 1827. у свом ппсму на Јеремија Гагића, у Цетињу на Лучин дан 70 ) писаном. у ком му своју „Трагедију Обилпћ“ посвећује, пма „драмматическш, не да воздамљ, ползу, образовашн. почиташп, прпзрешп, почитателв“. Овај процес трајао [je] дубоко у наше столеће, п врење је било велпко још и у дане мога уреднпштва Српског Летоппса. Пз овога, што сам казао, разумеће се лако, како је са мном бпло у то време у том лроцесу. Ја сам читао све, што се у нас штампало: а у младости мојој чптао сам мојој мајцп много народне песме, које су њој врло годпле. Живео сам пак подуго у средини народа. Је ли чудо, да је у прози провпрпла почесто славено-српштпна, са својпм со-(чинитељем),-ес?ш (лпрически) и т. д. Алп у песмама ми јављао се сасвпм чисти народни језпк. Ено н. пр. повеће моје епоске песме „Сабљамомче Цвет-девојче“ у Срп. Летопису 1842. а п свпх других у Летопису и пзван њега штампаних песама.

° 9 ) из Неменикућа под Космајем. 70 ) Јеремија Гагпћ је родом пз Шумадије, рано је прешао у руско поданство, па је био еекретар п преводилац рускога консулата у Дубровнпку, а од 1826. конеул (умро 1859.). Лучин дан пада 18. октобра.

Пешта