Живот Дра Јована Суботића 2

Међутим бављење са црковним језиком пмало је тај уплив у њега, да је многе речи и слогове пз њега у свој књпжевнп језпк примио, те је тпм управо он створпо славено-српскп језик. Овај је искључиво владао у нашој књиги све док нпсу шппе народне песме штампане у народ ушле. Као што су пре свп Срби читајући црквене књиге п слушајућп службу божију црквено-славенскп језик у душу усисали, тако се сад стане народни језик кроз чптање, певање п слушање народних песама у душу млаНег нашег света увлаппти. Народне наше песме скуппо је п пздао Вук СтеФановпћ Караџпћ. Он се у Србији мало бавпо са црковнпм елавенским језпком, а много впше бпо је у додиру с народом, и у средини тога. Он постане главнпм заступнпком чпстога народног језика у писању. Године 1814. изда Вук СтеФановић, „Писменицу сербскога Iезика по говору простога народа написану 11 . Вук је дошао млад пз Србије овамо у наше стране и настани се у ~Виенни“ 66 ) где је у оно време живео славни наш Копптар 67 ) као кустод 68 ) у царскрј библиотецп. У посвети долазе у овом делу још: „впсокопочитахеми, благодхетелБства, неусипно, обштеполезнога, сердце, почитанве, високопочтенБа, благодгетелвноме серцу, соотвТетствовати, чувствителности, кнвижество, ревнителБа, Сербски, повторително, благонаклбиности“. Још у „Даници“, забавнику за 1829., налази се код Вука: „о васкрсенпју, подозреније, из уваженија,. са својпм красноречијем“. А год. 1804. установпо се у Србији печат с натписом: „Правителствукицш Совћтн Сербскlп“.

6В ) Тако зову Руси Беч, па су га тако и наши књижевниди старијега доба звалн. ° 7 ) Јернеј (Вартоломије) Копитар (1780 —1844.), родом Словенац, подстакнуо је Вука на књижеван рад и био му је у прво врваме у раду учитељ и помагач. ° 8 ) лат. чувар, надзорник.

Пешта