Живот Дра Јована Суботића 2

Hirjy 91 ) сваку иохваху, а— по мом мњенију ■ — п сразмерну награду заслужује, премда се ја пначе ни с правописаннјем од частп љеговим, нп с осталима млогим предметпма и изложеним основима граматични правила његови не слажем.‘ ! Овде наводи иовелпк број ствари п речп, с којима се не слаже, пак наставља: „Могло би се овде јошт повелико число 92 ) овакови примечанпја навести, но судим, да би сасвим пзлишно бпло такова даље наводпти, будући она према врсноћи осталог садржаја посве исчезавају. Онда прелази на пресуђивање [друга два дела па] 93 ) свршује: ~У смотренпју дакле првог дела, ако се овде тај основ поставп, да је иравоиис, у ком се јаса сачпнитељем од частп не слажем, само одећа језика, или сиољашност, која је произвољна, п у којој се протпвне стране, једна другрј по нешто уступајући и попуштајућп, лако погодити п сложити могу; к тому ако се узме, да се преднаведена примечанија моја односе понајвише на ситнице, које се, ако су она основана, лако лсправити и преиначити могу, ако ли су пак неоснована. саме по себи у својој сили и важности остају: то сам ја онда савршено тог мњенија, да се сачинитељу истога дела одређена на то иаграда од 100. # цес. с благословом даде, будући би пначе превелика гриота п вечпта штета била, кад би оволико богатство красни о језику нашем умствованија и правила непечатано и неупотребљено остати морало. У Београду 14. јунија 1847. Димитрпј Исаиловић, председатељ одбора просвештенија.

9 И слов. погледу. 92 ) слов. број. 93 ) у ркп. је овде празнина; из оцене Исајловићеве се впди, да би јс требало овако попунити.

53

Пешта