Живот Дра Јована Суботића 2

Но од највеће важностп било је. као што ће сваком јасно бити, суд П. Ј. ШаФарпка. који је тај у Прагу на немачком језпку написао, п Матидп иослао. Суд овај приопштен је у српском преводу у Српском ЈГетопису за год. 1847. кн>. 79. 94 ) Ово је дело имало особпту судбпну. Видећи, да је суд о њему од такових аукторптета9s) доста повољан испао, наумпм дело псто ВЕ>. Вед. дару п краљу Фердинанду посветитп, п тпм њему од стране нашег народа хомагијално 96 ) поклонптп се. Наппшем дакле дотпчнп поднесак п предам га кр. угарском намеснпчком већу у Будпму. У то букне покрет од марта 1848. Краљевска палата изгорп. Касније на моје распптпвање нађе се дело у краљевском двору неповређено, п ја га добијем натраг. Сад поднесем Матицп да га пзда на свет. Но Матпца ми јавп, да с погледом на ону горе споменуту пзјаву Саве Текелије није јој могуће издати ту граматику правописом, којим је написана; него ако хоћу да правоппс њезпн употребим, она ће дело радо о свом трошку издати.

IJ4 ) Суб. додајеовде: „види тамо“. У петој књ. Летоииса, испред ШаФарикове, штампана је u крптпка еннекоиа Јоановпћа п Дим. Исајловића, па ипакје Суб. пз ове две донео главна места, а пз ШаФарикове, за коју сам вели да је „од највеће важности 11 , не донесе ни речице, него упућује читаоиа на 79. кљ. Летописа. Ово је еасвим неразумљив поступак, тим впше, iuto је ШаФарикова критнка всома похвалн Он по гдешто и замера Суб. Граматици, али у делини, велп, ово је дело добро и по смеру и по пзвођењу, оно је напредпк према пређашњима, оно је марљив, мучан рад, којп заелужује награду, те би за науку штета била да се не штампа. Будући да су старији Летописи сад већ ретке књиге, а ШаФарикова крптика Је у 79. књ. доста рђаво преведена, донећемо је у целпнп у додатку на крајуј књиге. 9S ) лат.-нем. углед; угледан, стручам човек. “ 6 ) дат. покорно.

54

Пешта