Живот Дра Јована Суботића 2

Наравним ће наћп свакп, да ја нисам могао прпстатп на тај увет, п тако остане дело у рукопису. Каснпје је дуже времена код мене лежало, а најпосле пошљем га год. 18 . . наново Матпдп Српској у Н. Сад. И тако је то дело остало неиздано и незнано и до дан данас. Баш се дакле догодило оно, што су судије желели да се избегне. Године 1847. напишем антикрптпку 97 ) на Малетићеву критику „Краља Дечанскош 1 п дам је штампати у Срп. Нар. Нисту 11. течаја године 1847. 0 овој сам вам критикп већ говорио, кад сам вам о самом „Краљу Дечанском“ приповедао. Овде ми је упознати вас са мојом антикритпком. Малетић је у почетку своје крптике на три листа наппсао неки вид теорије епоса. Случајно нађем ја у библиотеци Саве Текелије пзворе, крјпма се у том послужио, а ти су били ендпклопедички чланци у свеопштој Еициклопедпји 98 ) Грубера и Ерша, књ. 36. Ту видим, да је мој рецензент све наопако схватио и пред свет изнео, што је тамо нашао. С пасијом станем дакле о ствари писати и његова трп листа даду ми материјала те напишем читаву књигу. Садржај моје антикритике био је овај, у десет члаиака: чл. I. о постанку појезије у опште и епоске на по се; 11. о постанку епоса; 111. о сутиости епоса; IV. о предмету епопеје; V.. о сутиости епопеје; VI. о епизодама; VII. о средствпма у представљању; VIII. о судбини ; IX. о оиоме што је од Малетпћа из

97 ) грч противиа критика, одговор на критику. 98 ) грч.-лат. енцуклоиедЈа, ошпиран збир свега онога што у некој пауци вреди знати; затим, књига у коју је то нрнбрано. На гласу је немачка Aligemeine Eucyklopaclie Ерша и Грубера; почелаје излазити 1818. г., до 1890. иза-шло 167 кљига.

55

Пешта