Живот Дра Јована Суботића 2

Пелица узето; X. о некпм другпм впдовпма епоса пзван епопеје. Све ово написао сам ја, тпто је Малетић о свему говорио онако, како нпје ваљало, и што је у свему бнло грдних иогрешака. У особитом кратком чланку на крају проговорио сам неколико речи п о оном, што је Малетић о самом „Краљу Дечанском" говорио. И сад одобравам речи, које сам на крају антпрецензије") казао. „Не бпх на критику г. Малетића нп ово наппоао, да нпсам за нужно држао чптајућем народу овом прпликом изјавнтп, да ја па критпке протпв мојпх дела одсада никад одговарати нећу, ван да ме важност п корисност предмета иобуди перо у руке узетп. Пзјављујем пак ово тога ради, да се зна, да пз начела ћутим; рад сам пак да се то зна због тога, што публикум 1 " 0 ) толико поштујем п ценим, да ми нпје све једно, шта он мнслио да мнслио. Узрок зашто сам тако чпнити намислио, лако свакп погодити може. Код нас се (а богме п по другпх народих) обпчно крнтпке само списатељу у пнат ппшу; и крнтпчарско преппрање на ништа друго не служи, него да се онп, којп читају илп слушају, једнп једној, другп другој странп смеју. Ја пак држим, да тако занимање нпједног списатеља није достојно, којп озбиља на то пде. да по силамја] својима пароду своме у просвети помогне.' Имам лц што народу казати, што мислим да ће на корист истине п жпвота бити, то ћу се постаратп то у прпстојној одећи у свет пустптп; могу лп што добро и полезно написатп, то ћу гледати, да време, које би на критичарско пренираље унотребити морао, иа то обратим, да што добро и полезно напишем. Док је лане г. Малетић писао критику, дотле сам ја иаписао граматику; па ћу тако гледати, ако узмогу и колпко узмогу, п у будуће: а чптатељи самп нека суде, у колико имам право".

грч.-лат. псто iuto антикритика. ioo) лат , опћина, публпка.

56

Пешта