Живот Дра Јована Суботића 2

Ово сам ппсао у децембру 1847. И по овоме сам се кроз цео живот мој држао. Истпна је, да се нпје никада више критика протпв којега од оних дела, које сам написао и пздао. појавпла, и тако нисам повода имао, ову намеру са ове стране окушати; али сам ја сам касније неколико пута против других рецензије пиеао, и ту сам у самој ствари онако радио, како сам овде познао да ваља радитп. На утеху ми је служило, да моје рецензпје блпже стоје рецензијама Иесинговим, него онпма, које су се код нас појављивале. И данас кад их чптам, налазим велико задовољство у њпма како радп богатог садржаја, тако п радп хумора и лаке ироније, што у њима веје и прска као разнобојне искре у уметним скачућим Фонтенама. lol ) Овамо спада одговор А. Стојчевићу, и рецензија српске повеснице од Медаковића, о којима ће бити речп у једној од долазећих еиоха мога књижевног Д6Л () 13 &Њ Su . Године 1847. у новембру месецу позове ме Факултет јурид[ички] на свеуч[илишту] пештанском, да заступим проФесора римског права Ј. ХенФнера, који бејаше јаче оболео. Ја сам при промоцијама докторанда на истом Факултету много пута био у помоћи том Факултету. Такових случајева, у којима сам му услугу указао било је преко 20. И зато су ме чланови Факултета изближе позиавали. Није ме дакле овај позив ии мало изненадио. Но у толико ме јевећма обрадовао, пошто је то први случај, да је Србин на катедру у том Факултету сео. Посао је био тежак, јер ми се ва.љало добро приирављати за свако предавање, а то је могло бити

10L j Франц. fbntaine, извор, бунар.

57

Пешта