Живот Дра Јована Суботића 2

штудијом самих пзвора, јер је правни жпвот рпмскп сасвим другаппји био, него нашега света. Оспм тога и та околност да сам ја бпо Србпн. а свп слушатељп, с малом изнимком, бејаху католпчке цркве п других народностн, отештавала мпје положај. Језпк предавања био је латински, а већ се бп.то започело пскање, да се све штудпје на унпверзптету предају језпком мађарским. Иза свега овога био сам ја онда млад човек од 30 годпна, дакле мп је недостајао и аукторитет годпна. Ваљало ми је, дакле, да се врло добро узмем на ум, како ћу овој тешкој задаћп задоста одговорптп. Ирва моја брпга бплаје на свакп пачпн. да својим знањем попуним, што ми је недостајало у годпнама, и што нпсам био проФесор редовнп него само суплент. То ми је пошло за руком, јер у првом већ оату видео сам, да у мом предавању находе много. што пм ваља себн прп предавању прпбележпвати. дакле да пх моје предавање не само задовољава, него да им очекивање п превазилази. онање моје пз римскога права било је за њих веће, него што су очекпвалп. бпло је управо поражавајуће. Начпн. који сам напрема њнма као слушатељпма употребио, уздигне пх изнад обпчнпх ђака, п онп се осете свом учптељу иаблпже, одношај прпјатеља. који себе узајамно поштују, ступи међу нас; впгае пута већ загрмила је сала, у којој сам предавања држао, од њиховпх одлтткујућпх усклика, а другп проФбсорп, којп су пстпм ходппком шеталп. чудплп су се випте пута тому. У опште да кажем, ја сам своју задаћу гта наше узајамио задовољство свршпо. У почетку марта оздравп редовнп проФесор, и ја му предам катедру. Растанак мој са мојим слушатељпма -био је срдачаи и пуи поштовања: Факултет је бпо са мном пуно задовољан.

58

Пешта