Живот Дра Јована Суботића 2

истога посла у овој струди ЈГуку Милованова у руке добио. Осећајући потребу, да се у нашој прозодпјп п метрики оријентпрам, није ми остало друго, него сам дати се на испитивање самога нашега матерпјала, Првп повод даде ми к том пспитпвању планак о руском хексаметру, крјим Н. И. Гнедпч превео бјаше Омир ову „Илжјаду“. Ту сам имао хексаметер руски и неке прпмедбе на њега од списатеља руског Востокова у чланку тога: „Опвгтљ о русскомљ С. 0. Уварова, Н. И. Гнедича п А. Ф. Воеикова(?)‘- m ) Правило латинског хексаметра познавао сам још пз школе латхшске; немачкихексаметер познаваосам пзнемачких књига о њему, аи пз Клопштока, Фоса 112 ) п Гетеа. Морам таки казатп, да ми је Гетеов хексаметер најбоље годпо, макар да је Фос већп мајстор у њему био, п више се с њнм бавпо. У Гетеовом хексаметру осећао сам жпвот тога стиха, а Фосов хексаметер бпо ми је сувпше гипсабдрук. 1 13 ) Да познам дух јелинског хексаметра,' дао сам се нарочито учптп Омировом језику у „Одпсејп“, и том ме је прплпком задахиуо живп дух народног стпха. којега нисам управо осећао ни у латинском хексаметру нп у Фосовом верно патвореном. Српске хексаметре имали смо у преводу Хорацпјевог „Писма к Пизонпма“ ш ) и „Први прелазак Црног Ђорћа у Срем около 1787.“ (у Беогр. 1838.), од Мплоша Светића а ту и тамо наилазило се на хексаметре Лукпјана Мушпцког у натписима разбаченима по разним списпма, а по нешто у I. књпгп ње-

1П ) у ркп. сасвтш нечитко. 112 ) Јоћ. Heinr. Yoss (1751 1826.') нпје био даровит nocHiiK, али јо ипак стекао заслугу у немачкој књижевности својим мајстореким преводнма грчких и римских песника. 11S ) нем. Gipsabdruck, отиеак од гипса; Суб. хоће да каже : укочен, без живота, механичан. n4 ) за себе издано 1827. године; наслов је управо : „К. Ораидл Флакка о стпхотворству кнБнга“.

62

Пешта