Живот Дра Јована Суботића 2

гових ~Стихотворенија‘; , што их је његов синовац Ђока Мушицки 1838. пздао. По овим штудијама напишем чланак о хексаметру, с нарочитим погледом п на хексаметер српскп. те га дадем штампати у 111. части Летописа за 1843. год. 110 ) Овај посао уведе ме у другп истога рода. Предузмем учитп српски народнп стих, стпх српских народних песама, п напишем о њему чланак у Gp. Летопису, частп IV. за 1843. 116 ) Поред тога станем купптп метре, који су у нашој књижевностп долазили, и тако напишем дело: „Наука о српском стихотворењу“. И даље наставим штудију о српској народној прозодији п метрики, те напишем повеће чланке, штампане у Српском Летопису. 1 17 ) ()впм пспитивањем и сравњивањем ‘са подобном науком страних језика, а нарочито немачкога, дођем до уверења, да свакп језик има свој народнп стих; код нас је стих народнп трохејски, код нема.ца јамбскп. Код нас. у народном стихотворењу, може се рећп да је стих народне песме искључиво трохејски. Код краћпх неколико тако речених женскпх песама појавп се каткад п јамбски стих; али је и овај скрожђу трохејском стопом пробијен, итрохејскимритмом продухан. Ово искуство имало је за мене практичког следства и за теорију о српском хексаметру, и за моје делање на пољу српске песме, о чему ћу вам на другом месту ошпирније што казати. Ово време било је време култуса 118 ) наша два велика песника: владике Мушицког и Симе Милутиновића Сарајлије. Све што се ггасало, носило је цитате из њих двојице, или је било писано духом њиховим.

116 ) књ. 62 стр. 73 101. 11в ) књ. 63. стр. 72—88. 117 ) „0 метрики народни српски стихова“ у 64. 65. и 66. књ. Летописа (за г. 1844.) 118 ) лат. cultns, поштовање, слављеље.

63

Пешта