Живот Дра Јована Суботића 2

Пунктаторку спомињем, јер ћу мало нпже нешто приповедитп, што се ње највпше тиче, а повода је дало, да се и ја у нешто умешам, што ми се чпнп смешнпм, а врло је лепо. Године 1827. издао је Јосиф Миловук „Зорпцу“, 126 ) сочињену Симеоном Милутиновићем Сарајлпјом. Ту сам књигу и ја добио и с њом се наслађавао; али је у њој већ све разговетнпје него у „Србпјанки“. Исте године пзиђе од Симе опет веће дело „Трагедија Обилић“ у пет радња. 127 ) Начин ппсања заразп многе од млађих Србаља. Што је бпло код њега необнчно, то се прпмн код њих као изванредно, што је код њега било тражено, то се њима чпнпло превиспрено; 28 ) што је код њега било можда особно, то су они обожавалп као нпкад невиђено п нечувено. Ја морам прпзнатп, да нпсам с њпм никада био на чпсту. Каткад заспја каква доиста божанствена мисао, али одмах затпм нахрупи читав бесмпсао. Језик му је бпо као ни у кога, нпгде га није било у нашем народу. Слог му бејаше извијен, увијен, рекао бп да се тако с намером тражи, да се каже ко нико. Године 1838. дође у Пешту. Сви смо се млади људп радовали да пмамо међу собом тако сјајнога иесника. Симо је био телом виши и јачи од Мушицкога, јабучице румене, право српско лице. Држаше тело по милитарскн, не гипко, не вптко. Пачпн држања у друштву тако псто као и слог писања, ко нико.

126) у Будиму, на 8-ни стр. 81.; то је збирка алегорпјских и лириких песама. !27) ]/i CTe годгше (1827.) је ово дело састављено, како Сима каже „у подловћенској овчарско-черно-горској колиби . . . за осам дана чистога поста“, али је тек 1837. штампано у Лајпцигу (на 8-нп, стр. 176). 128 ) рус -слов. внспреннш, узвишен (у стилу), полетан.

Пешта