Живот Дра Јована Суботића 2

Кавеза, Осванпцу појп, али како појп? код кошчица просутпх по земљп тражи слатка уста Мајке, ал'пх нема. Докјемладо, на мозгује краста; кад одрасте, тад краста на срцу растп; тај уцвелак не лечи нптп река, нити аиотека. Тај се слаже, кад дух пзнемаже. Огорчица ево како следи: Суручица, та ми срце мути, Кад помислим на ревену другах Што из горе зентилају пољем И слежу се на чичке и чешље. На сундице, ружице од Чкаља Стасају на крајлицу витине, Презимице, ожујке жутице, Дакталице отоболе крилца. Млакалац им рујке потпнеуша На прсима, срца галопири Пољкињах, и вриски угоркињах Диволишу, летирају зраком Низимице, влаике у повразе. Са еундицах цивуљ цвркутају Цвелинг, црбе, цицев, цибабајче... итд. 13В ) Нећу да се упуштам, да оценпм дух п рад Мнлутпновићев, али држим, да је срећа за нашу књижевност, да је уплпв дирнуо само младе духове, па се онда изгубио, јер „Роморанка“ показује куда би дошлп, да је тај уплив потрајао и зрелије умове за собом повео. Мени се чинп и дан-данас да сам право имао, кад сам год. 1858. овај натнис написао Мплутиновићу Духа до излиха, еамо да је среће, Да си откуд дошо до вештине веће. Списатеља младости српскога народи, .Милована Видаковпћа, познавао самјош из кад сам био на гпмназији.

13B ) Писац у додатку „ Роморанке 11 тумачи ове чудне речн, али би ухватило много места да се тај тумач пренесе овамо.

71

Пешта