Живот Дра Јована Суботића 2

А ја ти га и не закопао, На виднку ето га освитку, Ни том од мен’ нитко с’ не надао“. 133 ) Одовуда се видп, како је Мушицки језик Чубрпи, а по свој прилици и слог сматрао. Ја нећу овде да оцењујем Спму Мплутпновпћа. само наводим оно, што ће многога са његовом особности упознати. А казао сам и кажем, да су српски младићп живелп п мрли за Спму Милутиновића. Многи су се упињали да га речма стигну, а други су лебделп, да га у пзразу п превазиђу. Пајвише наличности постпгне Ђорђе Марковић, иначе „катер“, особити човек и характер. Науке сваковрсне доста, Фехтмајстор ш ) изврстан, Дпоген у свачему, усамљенп јуноша, све мисли и разглаба, све ко нико. Године 1862. изи|е у Н. Саду његова „Роморанка, сан матере српске.“ Приопштићу вам увод у несму, и нешто од песме : таковог чега нема нигде впше. „Новирица Чиз помладицу Мајке на једно уво примала, на друго пропушћала. На гојазне шнпке Мелеиице навила, са праве Жице, коју је њој Мајкапп г казала, скренула, сад у кавезу три пуна лета јадикује, Мајка њена, по гори за њом мутећи, падне Соколу у нокте, Соко је покуса. Сад Суварцп по земљицплеже, ококостиштемравп разнели. Горске друге опело јој држе. ЖалФија силу кадисицу лилисом таје и издаје. После трп лета посредством девесиља прне из

133 ) Симин текст је овде штамиан према оригиналном издаљу, само је правопис измењен. У Суб. ркп. има, не знам откуда, неких разлика; у 4. стиху „иBЈ>авно“ место „наравно 11 , у 15. и2B ст. „јошт и , у 26. „много“, у 29., „било и м. „био“. Суб. је, сем тога, у овом одломку изоставио шест стихова; тринаести је стих овде враћен натраг, да се боље разуме текст. 134 ) нем. Fechtmeister, учитељ бореља.

70

Пешта