Живот Дра Јована Суботића 2

цара Душана, Милоша Обидпћа. Кра.цевпћа Марка п др. стајао је у великом прпјатељству са Спмом (овако су обпчно Милутпновпћа звали). У ~llредизвестп“ пише Милутпновић: Из Липиска тс у Доиу Гору Наумивиш ја у Трнјест дођем Двадее'т седмог ирошавшега љета, Тс паравно истог стољетија; 0 позиаидима и соучениц’ма, Бившим онди тада учителгма А при српској цркви и општини, Ту се нађем, ту се изгрлнмо, Изгрлимо српски нзљубимо Кано браћа иста недјељена. Мјесец дана проведе се туна Неопажно, радо и весело: Gbcm осталом ту свесељу нашсм Зачина се топрв учинила, Кад нам дођс још Мушицки главом. Те и једном а за еоФром иуном Смијешасмо шалу и озбиљу. Рече Брада пз горњега чела; „Фала теби а за Србијанку, Тек ћемо јој језик исправити, Нек су просте и обичне речи, Које сваки Срб и проети знаде, Пак да буде ошите сокровпште Свега Сриства н његова дјететва!" Красна воља, на то ја гонетнем, Млого ј’ боља од мојега нада, Кад је само не исправљат’ мисли ! Још кад исте ј’ казиват’ простије Иак сав Краго . . . чијс био благо, Тек еадржу штрб се не чинио; Прост Срб језик зна од мене боље, То л’ Срб књижник собом јединствени. „Тко л’ мож’ боље, пшроко је иоље!“ Пак заФалим српском Хорацију, И да Бог да, речем, подоштрио На свс боље браћу и земљаке Највећма би’ с’ ја том радовао; Ја л’ што мого то сам и помого Ак’ нијесам талант умложио,

69

Пешта