Живот Дра Јована Суботића 2

Сунце промоли лице на пстоку, Спма клекне, она петворпца наднесу зеден венац, не знам од чега је бпо, 130 ) Спмп на гдаву, пупша опади. не знам од куда се ова створнла, аја почнем: „Као што оно сјајно дпце сунца сада свету просијава. тако се спја славно твоје пме народу српскому“ пт. д. Знам да сам овако почео, како сам свршио. не знам. Срђо ми не даде времена нп да што прпправпм, не казујући ми нпшта. што је наумио чпнитн. Нпсам знао ни која ће улога мени у део пастп. Сад опет пешпце натраг уз брдо и нпз брдо, те једва посде 9 сатп приспемо у Будпм. а Спма ће после тога пред олтар оца небеснога, да му благословп свезу са супутницом живота. Мисао била је лепа, увенчање прослављенога песнпка само по себп песнпчко ; 131 ) алп Сергпјев начпн учпни ми се по све детињаст. Ја сам се бојао да се слављени песнпк не наће од нас уврећен. Но све проће срећно. Да је Сергпја био у свачему тако маленкаст, видеће се из овога његовог начпна писања. Он је имао хпљаду малих исечених комадића од паппра, пњ све што је ппсао, ппсао је .ца овим цедуљпцама. Иначе је бпо паметан дечко. Он је код Павловпћа бпо као некакав major domo, п пмао је угледа код младих људп. Сад кад сам „Обилића“ Симиног у руку пмао, наићем на његову ~Предизвћстт>“. 132 ) ЈеФта Поповпћ, учптељ тршћански, којп је у оно време ликове иаших јунака пздавао, као: лпк

]3 °) Савремева белешка у Арнотовој „Срб. Новини“ извештава, да Симу „млади Србљи, академици, 4. јулпја 1838. венчаше јеловим венцем са пшеничним класом“. Ј. Игљатовнћ напомиње да после тога „почеше у хору сви пјевати 11 . 131 ) у ркп. стоји „пеенично 11 . W2 ) као предговор у којем обавештава читаоца, какоје постала „Трагедија Обилић".

68

Пешта