Живот Дра Јована Суботића 2

смрти самаританскп, управо сестрпнски. Хвала јој у име човечности п родољубља! Ја сам оног лета 1841., кад је мој милп отарп списатељ умро, пзван Будима у тако званом „Аувинклу и жпвео, те тако нити сам чуо да је умро, нити сам му последњу ночаст указатп могао, а био бп учипио из пуна срца и душе. Павловић је пмао два пријатеља пз млађих школа, који су обадва себи лепо име у народу стекли. Први је бпо Исидор Николић, о ком сам впше говорио. Псидор је бпо Бачванин, дакле впсок п крупан, јер тим се одлпкује бачки сој Србаља од Сремаца, а у опште и од Банаћана. Главу велику имао је, богињама мало узорано лице п бркове увнјене h Ја tabla-biro. 140 ) Његово књижевно деловање означио сам на другом месту, овде ми остаје пеколпко речи о његовом грађанском положају казати. Исидор, како смо га звали, био је секретар код мађарског намесништва у Будиму пре покрета п после тога. Кад се револуција угаси, и Српска Војводпиа створи, био је он велпким жупаном бачке, темшнварске и торонталске жупапије п пазивао је себе мећу пријатељима архижупаном. Седпште му је би о у Сомбору, а у канцеларији му је био Тодор Мандић, који је каспнје знаменитију улогу играо, него сам Николић. Ја сам га звао Мпрабо, јер сам некако држао, да је тако морао пзгледатп Мирабо! Ато је њему увекгодпло. Он јемене звао „ВенцеславомА Шваду 141 ) је нмао велику, што није било чудо, јер је дуже вре-

1Ј0 ) као ириеедиик судбеиог стола. 1J1 ) добро је умео говорити; ~швада“ ваљда од лат. svadeo, саветујем.

74

Пешта