Живот Дра Јована Суботића 2

Другп је дпчнп наш Ђорђе Стојаковић. јунак нашег сабора од године 1861., најоштроумнпјп Србпн п најсмернији човек. Он је бпо правнп заступнпк кнеза Мидоша Обреновића за време, кад је исти бпо пзван домовине. У бунп је своје спле народу посветпо, п био је како на мајској скупштпнп од године 1848. тако п на прашком славенском конгресу. Стога га ставе Мађарп под прекп суд, кад се у Пешту вратп. где ма.т’ да нпје главу пзгубпо. Еаснпје га Управа Кар.товачка измени са једнпм Беч.тпјом, кога нашп у боју заробе. Он је пмао старога ода п мајку. Оца су звалп свп старп Јегарац, матп му је бпла права српска ваљана мајка. Шта су овп претрпелп, док је он у тамници пештанској седео, то се да лако разуметп. Толпко и толпко пута наперили су хонведп кроз прозор собе, у којој је затворен бпо, да „вадраца“ 149 ) убију, Ушао је у тамнпцу вран као гавран, а изишао је у полу сед. Кад генерала гроФа .Тамберга мађарскп усташп на пештанском мосту убпју, склонп се он на пароброд п пзбегне у Беч. Отуда дође п опет. . . |s °) 0 њему h у још пмати прилпке на впше места говорпти; сад завршујем, да је био са сваке стране честпт и ваљан човек. И он је бпо члап Матпце Српске. Још ми је напоменути две особе: ЈованаБерпћа п проту Вптковића. Јован Берић био је актуар код депутације. што је управ.љала српским народнпм школама, којеје председнпк првп био Несторовпћ. 14S ) мађ. lionved, бранплац отаџбине, домобранац. 149 ) мађ, vad racz, дпвљп Рац, тако Мађари кажу Србима кад хоће да им се ругају. Постанак ове речп видп напред у 53. напомени, стр. 36. IГ, °) у ркп. овде нема тачке; чпни се да ова реченица није довршена.

80

Пежта